Koliko si miliona puta čuo nešto ovako:

Rešiš, ok, neću da se žalim na to, hajde da osnažim sebe i uradim svoj deo.

Počneš da primećuješ šta se dešava, i tako što pogledaš „drugu stranu štapa“, dobiješ jasnoću svog wanting-a.

Meditiraš na tome, zapisuješ, vizualizuješ do perfekcije. Misliš o tome kao da je gotovo. Hodaš sa osećajem da to već imaš. Pričaš o tome naglas. Očekuješ to sa uzbuđenjem i nestrpljenjem.

Pa zašto se tvoja želja još nije ostvarila?

Zato što je nikada zapravo nisi PRIHVATIO.

Možda si preskočio taj korak i pokušao da eliminišeš sranje situaciju tako što si je ignorisao, ili si se pretvarao da je proces prihvatanja već obavljen.

Najverovatnije si intelektualizovao prihvatanje, jer je krajnji motiv – dobijanje onoga što želiš – bio mnogo prijemčiviji za razmišljanje.

„Ok, prihvatiću ovu sranje situaciju ako to znači da ću dobiti ono što želim.“

A opet – još uvek tišina kada je reč o manifestaciji tvoje želje?

Zato što ne možeš da zaobiđeš mehaniku procesa stvaranja i dobiješ ono što želiš.

Možeš da se pretvaraš da si prihvatio na trenutak i uđeš u frekvenciju primanja, ali to radi – i to samo ponekad – za nebitne stvari do kojih ti zapravo nije toliko stalo.

Sigurno ne za želje koje ti najviše znače, i sigurno ne na stabilan, održiv način koji možeš ponoviti na zahtev. U suprotnom, površinsko prihvatanje bi ti već omogućilo da primiš sve što si tako pažljivo dizajnirao u svom umu.

Sve što možeš da primiš iz nepravo obavljenog prihvatanja originalne sranje situacije jeste privremeno olakšanje. Dok te život ponovo ne suoči sa njom u sličnoj formi, i tad te pogodi još jače.

Nastavićeš da maksimalno koristiš iskustvo imaginacionog olakšanja dok se tvoj proces prihvatanja ne utelovi.

Pre nego što pročitaš narednu rečenicu, zamoliću te da se centrirаš tako što ćeš pauzirati, zatvoriti oči i napraviti nekoliko dubokih udaha sa dugim, sporim izdahom.

Spreman?

Utjelovljeno prihvatanje zvuči ovako:

„Ako se ova sranje situacija NIKADA NE BI PROMENILA, u redu je.“

Pusti da ovo legne u tvoje telo.

Daj mu trenutak.

Čujem te.

Ako treba ponovo da se centrirаš, ponovi vežbu disanja iz nekoliko redova iznad; ako ne – samo sedi u tišini.

Mogu jasno da čujem kako mnoga tvoja energetska polja glasno pitaju:

„O čemu pričaš?“
„Zašto bih rekao nešto tako?“
„Zašto bih se fokusirao na ono što ne želim na takav način?“
„Čemu god daješ pažnju, raste – zašto bih prihvatio mogućnost da se sranje situacije nikad ne promene?“
„Zar Zakon privlačenja to ne bi povećao?“

Utjelovljeno prihvatanje znači da si, ZA SADA, spreman da možda NIKADA ne iskusiš svoju želju u njenoj manifestovanoj formi.

I dok tvoje želje nikad ne nestaju, najbrži način da se opustiš i primiš ih jeste da ih privremeno staviš po strani.

Da potpuno ukloniš fokus sa njih.

Što nas vraća na osnove manifestacije:

1. Primeti sranje situaciju.

2. Prihvati je (utelovi je zaista).

3. Razjasni šta želiš.

4. Reci da te nije briga.

5. Uživaj u njenom ostvarivanju.

Da bi uspešno izveo korak 4, moraš iskreno izvesti korak 2. To je most koji ti omogućava da zakoračiš u majstorstvo manifestacije:

„Ne sviđa mi se ova sranje situacija, ali prihvatam da se možda nikad neće promeniti.“
„Ono što želim je ovaj drugi scenario, i mogu da ga imam.“

Onda svi procesi koje znaš – meditacija, journaling – mogu stvarno da podrže realizaciju tvoje želje.

Volim tvoje otvoreno srce i hrabrost što si ovde,

Ja sam sa tobom,
Kosta

P. S. Piši mi na društvenim mrežama ili na contact@kostatrifunovic.com, željan sam da čujem kako je ovo leglo za tebe.